У недељу 21. септембра 2025. године реализована је по први пут пешачка тура „Чукаричка
трансверзала“ у оквиру Дана пешачења. Ову пешачку туру осмислили су чланови Српског
географског друштва, магистар Јелена Шевић Веселиновић и публициста и туристички
водич Јово Анђић. Припремана је по стандардима Европске пешачке асоцијације и
пројектована као Европски пешачки пут „којим се крећу сви они који који желе да пређу
одређену дистанцу, уживају у природи и упознају специфичности одређеног поднебља“.
Повезује два наизглед разнолика природна предела Београда, „београдско море“ са
његовим шумовитим залеђем, просторно блиске пределе који располажу осим
природном разноврсношћу и богатим историјским и културним садржајима. Аутори
програма осмислили су стазу која омогућава упознавање са природним потенцијалима
дуж ње, са историјским и културним вредностима, познатим личностим и догађајима из
историје Београда и Србије.
„Дан пешачења“ који је установио Планинарски савез Србије, са позвом „Покрени се!“,
био је идеална прилика за прво извођење шетње. На позив се одазвало преко четрдесет
ученика из две основне школе са територије Општине Чукарица, „Ђорђе Крстић“ и
„Мирослав Антић“, њихови наставници и један број одраслих. Замишљена да има и
рекреативни али и културолошки карактер, шетња је осим утицаја на здравље, и дружење,
допринела и обогаћивању знања о значајним локалитетима на стази. Учесницима су
подељене мапе и на појединим локалитетима су чули приче о њима. Кренуло се од
Каменог града на Ади Циганлији, наставило кроз Стару Шећерану, посетио Хиподром,
прошло поред Шумарског факултета и његовог Арборетума, па наставило кроз
Кошутњачку шуму ка Ски стаза, кратко задржало на Топчидерском гробљу у посети
Капели и гробу Исидоре Секулић, па продужило до Железничке станице Топчидер и
завршило код Конака Кнеза Милоша у Топчидерском парку. Важан учесник шетње била
је и дечији планинарски водич Јаница Моуса из ПД „Железничар“. Од ње су ученици
сазнали како се треба кретати кроз шуму, како по асфалту а како се безбедно спуштати
низ стрмину.
Био је то један леп дан, најпре за ауторе, чија је идеја постала стварност, за децу, која су
уживала у дружењу и дану проведеном у природи, и за наставнике и одрасле који су их
пратили.
Сви су се сагласили да је ово само почетак „кретања“ и овом стазом и пешачења уопште.
